Пре сто година, наставници су скренули пажњу на регуларност - ако дијете није спремно за обуку, онда нема потребе очекивати успјех у овој области. Од тада је пуштала пуно воде и током тог времена појавиле су се доста ауторских техника, омогућавајући дијагнозу спремности дјеце да уче у школи.
Сваке године побољшавају се сви типови тестова и метода, а почетком 2014. сви вртићи или ДОВ Русија су се преселили у јединствени савезни државни образовни стандард или ГЕФ, који се користи за дијагностификовање спремности дјетета за школу.
Не укључује ни једну, већ комбинацију неколико начина одређивања да ли ученик прве године може да научи плодно или треба одгодити придруживање образовној институцији.
На шта обраћате пажњу током тестирања?
Прво морамо да схватимо која је дијагноза спремности будућих првостепених ученика у школи. Састоји се од три компоненте, од којих свака значајно утиче на резултат.
- Физичка спремност бебе у школу је у његовом општем здравственом стању, на основу медицинског извештаја. На крају крајева, ако је дијете ослабљено, често се прехлади, онда му је потребно годину дана прије уласка у прву класу да напорно ради на обуци имунитета.
- Интелектуална припрема дјетета за школски живот је колективни концепт. Није толико ниво такозваног ИК-а који је важан, јер способност дјетета да перципира нови материјал, да одржи говор, добру меморију , како звучне тако и визуелне, да буду пажљиви.
- Дијагноза психолошке или личне спремности дјетета за школу је да схвати да ли уопште има жељу да прими нове информације и да присуствује образовној институцији, без обзира да ли је спреман за комуникацију у новом колективу, односно да ли дете има мотивирано образовање.
Дијете које припрема да иде у школу већ мора имати основно знање, најједноставније, према мишљењу одраслих, концепата, али врло важно за дјецу овог доба. Ово знање о данима у недељи , сопственим и њиховим родитељима, способност логичног размишљања и проналазак одговора на постављено питање.
Психолог, заједно са васпитачима, годину дана пре уласка у први разред, спроводи пробно тестирање, што укључује дефиницију:
- ниво развоја говора (речник, кохерентни говор, напредни слух);
- меморије (краткотрајне слушне, као и семантичке);
- мотивацију за учење (за које дете жели да иде у школу, шта он очекује од њега);
- координирани покрет руке (све врсте тестова за копирање групе бодова, цртање, цртеж предмета и слова);
- логичко и вербално размишљање (способност да пронађе узрочне везе, способност анализе и разум).
На крају, наставници и психолози примећују да то не одговара спремности дјетета за школом - лошем говору, неприлагођености у учењу, недостатку напора и тако даље. О неопходним аспектима прошле године у вртићу треба посветити већу пажњу и у мају да спроведе тестирање како би сазнали динамику промјена.